Делегација СКС учествовала на трибини „100 година руске болнице у Панчеву“

У свечаној сали Народног музеја у Панчеву 10 марта 2020 год. одржана је трибина „100 година руске болнице у Панчеву“, коју је организовало
Друштво српско-руског пријатељства „Доситеј Обрадовић“, у сарадњи са Градском управом, Заводом за заштиту споменика културе, Народним
музејом, Архивом и Градском библиотеком .
На трибини коју је водио организатор Предраг Обрадовић,председник Друштва српског руског пријатељства,говорили су:
Немања Ротар-већник за културу Панчева,
Несиба Палибрк Сукић-истраживач руске емиграције,
проф.др Владимир Јаковљевић-декан медицинског факултета у Крагујевцу и
професор медицинског факултета Сеченов у Москви,
др Овука Слободан-директор опште болнице у Панчеву,
др Тамара Петровић-факултет међународних односа МГИМО Москва,
Слободанка Перовић-историчар,конзерватор ЗЗЗ споменика културе,
Ирина Богдановић-председник Удружења руских сународника Панчево.
Међу многобројним гостима били су аташе за културу Амбасаде Руске
Федерације у Београду,гос.Денис Круглов и делегација Свесрпског
Козачког Савеза коју је предводио Саветник за културу врховног атамана
коз.кап.Предраг Перенчевић,проф.без.
Трибину су улепшали културно-уметничким програмом КУД „Станко
Пауновић – НИС-РНП“.
Руска болница – санаторијум основана је 10. марта 1920. године у Панчеву,
као најбоља здравствена институција у Краљевини Југославији, имала је
хируршко, гинеколошко и терапеутско одељење, три операционе сале и, за
тадашње услове, најсавременији рендген.
Руска болница – санаторијум радила је до Другог светског рата, да би
званично престала са радом 1944. године доласком Црвене армије. У згради
у којој је основана ова болница пре 100 година данас се налази панчевачки
Дом омладине.

Да би вам приказали историјски значај ове установе морамо се вратити у
даљу прошлост у време кад је након развојачења Банатске војне границе,град Панчево 1872. године откупио од војних власти региментску болницу на
Баваништанком путу, која тада постаје општа јавна Грађанска болница. За
потребе војне болнице подигнута је 1875. године, уз још неколико војних
објеката у близини, посебна спратна зграда, на плацу у данашњој Улици
светог Саве (некадашњој Ђуре Ђаковића). Све до краја Првог светског рата и
распада државе, болницу је користио санитет аустро-угарске армије, да би се
након слома у њу уселила пољска болница српске војске.

Почетком 1920. године у Панчево су, склањајући се од бољшевизма, почеле
да пристижу руске избеглице, многе међу њима болесне и онемоћале, а
претила је и опасност од избијања епидемија. Војно Министарство
Краљевине, у договору са цивилном градском управом, уступило је овај
објекат руским избеглицама-здравственим радницима са циљем да
организују медицинску установу у којој ће пружати помоћ и негу
сународницима, што би и у знатној мери растеретило градске здравствене
установе.
Руски лекари и милосрдне сестре преузели су зграду без икакве опреме и
намештаја, коју је уз то требало и реконструисати. Новчани прилози и
донације у материјалу прикупљени током те године са више страна
омогућили су адаптацију и опремање зграде и прерастање установе у Руску
болницу-санаторијум.
У другој половини 1920. године уређене су све просторије, отворено интерно
одељење и гинеколошко-акушерска амбуланта.
Интересантно је да је санаторијум имао и своју цркву посвећену Светом
Николи Мирликијском, коју су посећивали припадници руске колоније у
Панчеву, али и спрско православно становништво.
Деценију касније Руски санаторијум могао је да се уброји међу најбоље
медицинске установе у Краљевини. Располагао је са 110 кревета у
болничким собама, од којих за 60 болесници нису плаћали надокнаду јер их
је издржавала Државна комисија за руске избеглице.
Постојала су три одељења – хируршко, терапеутско и гинеколошко и три
операционе сале – асептичка, антисептичка и за женске болести.

Поред операционих сала постојало је превијалиште, а у породилишту се за
десет година родило девет стотина деце међу којим 1932 и позната
сликарка Оља Ивањицки. Тада су се за порођаје користили базени, које
данас имају само најбоље гинеколошко-акушерске болнице.
Поред тога у лабораторији су обављане све клиничке анализе, као и
поједини експерименти на животињама.
Апотека је била уређена по захтевима савремене лечничке науке, а
пацијентима је стојала на располагању и амбуланта са специјалним
кабинетима, као и кабинет за рентгеноскопију и одељење са справама за
лечење свим врстама електро-зрако-физио терапије и хидротерапије.
При Руској болници постојала је и библиотека са великом збирком стручних
књига, али и свезака из других области, која је срећом сачувана и предата
Градској библиотеци.

Током Другог светског рата Руска болница је престала да постоји. Након
уласка партизанских и совјетских јединица претворена је опет у војну
болницу а нешто касније ту је смештрена команда бригаде. Када је
Југословенска народна армија јула 1972. године напустила све објекте у
центру града промењена је намена ове зграде – у новостворени пословни
простор смештено је више културних и омладинских установа, а од 1975.
године Дом омладине. Ограда око болнице је срушена, фасада потпуно
поравната, а о паркићу иза зграде, у којем се једно време чак налазио и мини
зоолошки врт, нико више није водио рачуна.

Руска болница само је један од трагова постојања сразмерно бројне руске
заједнице у Панчеву у периоду између светских ратова и сведочи о вековним
братским односима Србије И Русије.

 

Аташе Руске Амбасаде Денис Круглов, Предраг Перенчевић, Миланко Петрић

Овде можете погледати видео репортажу. 

https://www.youtube.com/watch?v=1ma4r4BBKSM&feature=youtu.be

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *